Категорија: Новости

У Српској кући, у салону „Петар Лубарда“ отворена је изложба слика младе ауторке Василије Чичаревић под називом „Азурна обала“. Са манифестације је поручено да ова поставка има елементе апстрактне умјетности међутим композиција умјетничких радова и унутрашњи приступ умјетнице има и духовни осјећај.

Свештеник Драган Станишић је на самом почетку благословио отварање изложбе Василије Чичаревић, а хор Свети Сава којим руководи Снежана Поповић је отпјевао Христос воскресе. Директор Српске куће Емило Лабудовић је казао да су почаствовани што се баш овд‌је организује, како је рекао, ванредни естетски, кулурни догађај. Академски сликар Стево Радојчевић  је истакао да дјела Василије Чичаревић могу третирати као модерна умјетност, а уствари је то позадина њеног божанственог и духовног доживљаја. Др Зоран Радуловић је истакао да је све привремено али да оно што Василија ствара и презентује остаје за најљепша сјећања.

Дјела Василије Чичаревић плијене, племене и освајају –  поручено је са отварања „Азурна обала“.

У галерији „Петар Лубарда“, у Српској кући, 13. маја је отворена изложба седамнаестогодишњег акварела Уроша Јоксимовића из Берана. Урош је лице са посебним потребама а током боравка у Дневном центру у Беранама, у који и данас повремено свраћа на неку од прописаних терапија, открио је љубав и наклоност према сликарству.

Уз подршку његовог личног асистента, госпође Ане Дробњак, Урош је почео да слика аквареле, са снажном умјетничком и садржајном поруком. Тим сликама се већ представљао у оквиру колективних изложби а ово му је друга самостална изложба

О њему, и његовом раду на изложби су говорили директор Српске куће Емило Лабудовић, свештеник Предраг Шћепановић и  професор историје Предраг Ражнатовић.

Слике Уроша Јоксимовића вредније су и од највреднијих  слика, зато што говоре о животу, поручио је Емило Лабудовић, директор Српске Куће. Како је казао, за њега је Урош човјек храброст.

Свештеник Предраг Шћепановић казао је да је Урош показао свима да је живот радост и да би радост требала да буде најважнија нота свачијег живота. Историчар Предраг Ражнатовић истакао је да свако мора да прихвати живот и да се бори у животу баш као и млади Урош.

Урош се бави и писањем и ових дана из штампе је изашла његова прва књига „Рођен сам да вјерујем“ у којој свој свијет  сучељава са свијетом вјере, православља и средине у којој живи.

Изложба слика ,,Породица је кућа“ Срђана Милића-Киле отворена је синоћ у Галерији ,,Петар Лубарда“ Српске куће у Подгорици. Трећу самосталну изложбу Срђана Милића отворио је професор књижевности Драгиша Ивановић. Отварању изложбе, поред великог броја посјетилаца, присуствовали су: Његова екселенција, амбасадор Републике Србије у Црној Гори Небојша Родић, други секретар у Амбасади Љубица Кубура и војни изасланик Владимир Тешић.

Срђан Милић-Кила учествовао је 1995 године у Вршцу на Бијеналу минијатура, 2010. године на XII сазиву ликовне колоније Мишар. Исте године је излагао на колективној изложби у Луктурном центру у Шапцу. Од  2011. године члан је сталне поставке Задужбинског друштва I српски устанак на Мишару. 2021. године имао је прву самосталну изложбу у  галерији ,,Петар Лубарда“, Српске куће у Подгорици. Наредне године је имао другу самосталну изложбу у Црногорском народном позоришту у Подгорици. 2023. године је учествовао на ,,Видовданском ликовном саборовању у изложбеном салону ,,Петар Лубарда“, Српске куће у Подгорици а на истом мјесту је учествовао и у оквиру изложбе ,,Сретењу у сретање“.

У Галерији ,,Петар Лубарда“ у Српској кући вечерас је отворена изложба таписерије и пастела Софије Ћук Ди Гарофани. На  изложби су присуствовали амбасадор Србије у Црној Гори Небојша Родић, секретарка у Амбасади Љубица Кубура, директор Српске РТВ Радосав Јокић и многи други уважени гости.

Изложбу, коју ће љубитељи умјетности моћи обићи до 15. марта, отворио је доцент др Никола Марковић. Софија Ћук Ди Гарофани, као знак захвалности и пријатељства, уручила је поклон домаћину – Српској кући. Поклон je преузео господин Радосав Јокић.

Софија Ћук Ди Гарофани, рођена у Сјеници, живи и ствара у Паризу гдје је професор примијењених уметности и предсједница-оснивач Умјетничког атељеа дворца Париз као и фондације ,,Традиција и култура Француза и Срба у Паризу.Сликар је картониста, ствара таписерије, пастеле по таписеријама, керамику и текстил за високу моду а ствара између Париза, Сјенице и Херцег Новог.

У Галерији “Петар Лубарда”,  сјутра ће бити одржана изложба таписерија и пастела сликарке Софије Ћук ди Гарофани. Отварање изложбе је у 19 часова, а отвориће је доц др Никола Марковић. Сви заинтересовани ову поставку могу погледати сваким радним даном од 9 до 14 часова.

Односи Србије и Црне Горе су братски односи народа који живи са обје стране границе, а људи су били и биће мостови који су се увијек спајали, оцијенио је амбасадор Србије у Црној Гори Небојша Родић приликом полагања вијенца на споменик Карађорђу у Подгорици, који је прије 220 година повео народ у борбу за слободу.

Поводом Сретења Господњег- Дана државности Србије амбасадор Родић је истакао да се 15. фебруара обиљежава више значајних датума из наше историје.

„Независност Србије не може бити условљена, већ она остаје темељац постојања српске куће у најширем смислу те ријечи, што представља вјечност Србије, саопштио је Родић. Он се осврнуо и на односе Црне Горе и Србије у садашњем времену.

“Односи између Црне Горе и Србије јесу братски односи људи, народа, грађана, који живе са обје стране границе. Границе су нешто што је настајало и нестајало, а људи су били мостови, како то каже Андрић, који су увијек спајали. Тако ће бити и у будуће. Нема силе која један народ може подијелити, нема силе која један народ може раздвојити, нема те силе која ће бити јача од воље народа и од воље грађана”, истакао је Родић.

Полагању вијенаца присуствовала је делегација Српске куће са директором Српске Радио-телевизије Радосавом Јокићем као и представници српских организација у Црној Гори. Помен су служили свештеници Предраг Шћепановић и Драган Станишић. У умјетничком дијелу је наступио хор ,,Светосавник” који је извео пјесме ,,Заспанка за војнике” из истоименог филма и ,,Тамо далеко”, рецитатор Стефан Радоњић ученик седмог разреда Основне школе ,,Владо Милић” је говорио пјесму Љубивоја Ршумовића ,,Шта је то Србин”, док је гуслар Миленко Калезић извео пролог из Његошевог ,,Горског вијенца” ,,Посвета праху оца Србије”.

Под геслом „Сретењу у сретање” Српска кућа у Подгорици обиљежила је на празник Сретења Господњег, у четвртак 15. фебруара 2024. године седму годишњицу оснивања и трајања.

На почетку вечери директор Српске куће Емило Лабудовић захвалио је сабранима позвавши их да да се у Српској кући, нашој кући, осјећају таман тако. Лабудовић је посебно поздравио представнике Амбасаде Србије у Црној Гори, који су уприличили ову свечаност и честитао им у име Српске куће, као и у име свих Срба у Црној Гори, Дан државности Србије а свима сабранима Сретење Господње један од најважнијих датума у историји васколиког српства.

,,Живјела Србија и Бог јој дао свако добро“ поручио је Лабудовић. Он се сјетио самих почетака Српске куће, кад су ово били само зидови.

,,Ово је и дан на који смо се присјетили чињенице да је тада премијер а потом и предсједник Републике Србије, препознавши жељу српских стваралаца у Црној Гори који су годинама били потискивани у којекакве катакомбе, одлучио да кући један пристојан кутак на најљепшем мјесту у Подгорици и преда га Србима ствараоцима из Црне Горе.

,,Српска кућа је, у ових седам година колико траје, оправдала своју мисију тако да слободно можемо рећи да новац који је у Српску кућу уложен није бачен. У Црној Гори се све мијења осим односа према Српској кући која је и даље пасторче на културној сцени Црне Горе што нам само даје додатну снагу да, упркос свему и упркос свима, трајемо и трајаћемо“- поручио је Емило Лабудовић.

Вечери је, између осталих, присуствовао директор Српске Радио-телевизије Радосав Јокић.

У оквиру прославе отворена је традиционална наградна ликовна изложба у галерији „Петар Лубарда”.

,,Српска кућа на овај нашин широм је отворила врата свима онима који умију и имају жељу да се изразе сликарском четкицом, глијетом или на било који начин који преставља израз умјерничко стваралаштва“- казао је директор Српске куће. Лабудовић је казао да је осамдесет умјетника ове године изложило своје радове.

Стручни жири, који је предводио мр Вељо Станишић, професор на Ликовној академији у Требињу, одабрао је три рада и додијелио им одговарајуће награде које су ауторима уручене на овом приликом.

Станишић је казао да је импресиониран приступом људи који учествују на умјетничкој сцени као и бројем учесника који се из године у годину повећава. Прва награда додијељена је Раду Пижурици за кога је Станишић  изразио наду да ће његови радови бити дио културне баштине овог простора. Трећа награда припала је Перу Никчевићу који тридесет година учествује како на нашој тако и на паришкој ликовној сцени. Другу награду добила је Анкица Бјелица чије дјело носи назив ,,На порталу“.

Станишић је додатно похвалио Весну Оборину и Тинду Булатовић о којима је казао да имају заокружен умјетнички исказ који је дефинисан.

,,Сретењску повељу“ Српска кућа је додијелила Милеви Мишки Иковић доајену  ликовног стваралаштва у Црној Гори.

Иковић је казала да је ово један од најљепших тренутака у њеном животу и позвала људе да долазе у ,,предивну Српску кућу, кућу добрих и гостопримних људи који знају и хоће да раде и који цијене све умјетнике“.

Награда „Лазо М. Костић” за књигу године из области друштвених и хуманистичких наука једногласном одлуким жирија, припала је проф. др Богољуб Шијаковић за књигу „Мишљење у плетиву историје: Огледи из српске философије”. Предсједник жирија био је др Жарко Лековић, а чланови су били докторанд Иван Радуловић и Емило Лабудовић.

У образложењу жирија др Лековић наводи да су Шијаковићева истраживања сложених тема довела до настанка научних радова који помјерају границе ранијих знања и постају темељ за каснија истраживања.

,,Аутор овом књигом даје велики лични допринос српској философији и уопште култури “- казао је проф. др Жарко Лековић.

Нажалост Шијаковић због болести није био у прилици да дође и прими награду па је награду у име издавача Матице српске друштва чланова у Црној Гори преузела њен предсједник проф. др Јелица Стојановић, док је, по изричитој жељи лауреата награде, говорио је прог др Душан Крцуновић.

Крцуновић је казао да је Шијаковићева књига писана сретењским духом философије и књижевности.

,,Писана је духом сурета људског разума и вјере, сусретом историје и метафизике, људске индивидуалне и националне тежње ка слободи и аутономији са божанском хетерономијом али и сусретом националних са универзалним хуманистикким и свечовјечанским вриједностима. Не само да ова награда долази у праве руке већ и у правом тренутку“- казао је Крцуновић.

Да нема правог српског саборовања без гусала доказали су синоћ у Српској кући када су том инструменту и традицији одали посебно признање кроз награду „Златна круна Немањића” која је, за животно дјело, припала познатом народном ствараоцу, аутору и чувару традиције епског пјесништва, Славку Перошевићу за кога кажу да би могао бити нови Радован Бећировић Требјешки.

Перошевић је, примајући награду, захвалио Српској кући што је препознала и уважила значај епске поезије и њене културолошке посебности као и њеног огромног значаја на очувању српског националног бића и идентитета и то на Свето Сретење када су српски прваци у Марићевића јарузи донијели одлуку да устану и са себе збаце ропске ланце.

,,Бог чува Србе“ поручио је Перошевић.

На крају је директор Српске куће Емило Лабудобић честитао добитницима награда и у усвом шаљивом стилу свима сабранима додијелио награде првог степена за стрпљење.

Овом вечери Српска кућа је обиљежива овај, за све Србе, значајан историјски датум и окренула нову страницу културне, научне и духовне мисије ове наше заједничке институције.