ИЗЛОЖБОМ „СРЕТЕЊУ У СРЕТАЊЕ“ СРПСКА КУЋА ОБИЉЕЖИЛА СЕДМУ ГОДИШЊИЦУ ПОСТОЈАЊА

Под геслом „Сретењу у сретање” Српска кућа у Подгорици обиљежила је на празник Сретења Господњег, у четвртак 15. фебруара 2024. године седму годишњицу оснивања и трајања.

На почетку вечери директор Српске куће Емило Лабудовић захвалио је сабранима позвавши их да да се у Српској кући, нашој кући, осјећају таман тако. Лабудовић је посебно поздравио представнике Амбасаде Србије у Црној Гори, који су уприличили ову свечаност и честитао им у име Српске куће, као и у име свих Срба у Црној Гори, Дан државности Србије а свима сабранима Сретење Господње један од најважнијих датума у историји васколиког српства.

,,Живјела Србија и Бог јој дао свако добро“ поручио је Лабудовић. Он се сјетио самих почетака Српске куће, кад су ово били само зидови.

,,Ово је и дан на који смо се присјетили чињенице да је тада премијер а потом и предсједник Републике Србије, препознавши жељу српских стваралаца у Црној Гори који су годинама били потискивани у којекакве катакомбе, одлучио да кући један пристојан кутак на најљепшем мјесту у Подгорици и преда га Србима ствараоцима из Црне Горе.

,,Српска кућа је, у ових седам година колико траје, оправдала своју мисију тако да слободно можемо рећи да новац који је у Српску кућу уложен није бачен. У Црној Гори се све мијења осим односа према Српској кући која је и даље пасторче на културној сцени Црне Горе што нам само даје додатну снагу да, упркос свему и упркос свима, трајемо и трајаћемо“- поручио је Емило Лабудовић.

Вечери је, између осталих, присуствовао директор Српске Радио-телевизије Радосав Јокић.

У оквиру прославе отворена је традиционална наградна ликовна изложба у галерији „Петар Лубарда”.

,,Српска кућа на овај нашин широм је отворила врата свима онима који умију и имају жељу да се изразе сликарском четкицом, глијетом или на било који начин који преставља израз умјерничко стваралаштва“- казао је директор Српске куће. Лабудовић је казао да је осамдесет умјетника ове године изложило своје радове.

Стручни жири, који је предводио мр Вељо Станишић, професор на Ликовној академији у Требињу, одабрао је три рада и додијелио им одговарајуће награде које су ауторима уручене на овом приликом.

Станишић је казао да је импресиониран приступом људи који учествују на умјетничкој сцени као и бројем учесника који се из године у годину повећава. Прва награда додијељена је Раду Пижурици за кога је Станишић  изразио наду да ће његови радови бити дио културне баштине овог простора. Трећа награда припала је Перу Никчевићу који тридесет година учествује како на нашој тако и на паришкој ликовној сцени. Другу награду добила је Анкица Бјелица чије дјело носи назив ,,На порталу“.

Станишић је додатно похвалио Весну Оборину и Тинду Булатовић о којима је казао да имају заокружен умјетнички исказ који је дефинисан.

,,Сретењску повељу“ Српска кућа је додијелила Милеви Мишки Иковић доајену  ликовног стваралаштва у Црној Гори.

Иковић је казала да је ово један од најљепших тренутака у њеном животу и позвала људе да долазе у ,,предивну Српску кућу, кућу добрих и гостопримних људи који знају и хоће да раде и који цијене све умјетнике“.

Награда „Лазо М. Костић” за књигу године из области друштвених и хуманистичких наука једногласном одлуким жирија, припала је проф. др Богољуб Шијаковић за књигу „Мишљење у плетиву историје: Огледи из српске философије”. Предсједник жирија био је др Жарко Лековић, а чланови су били докторанд Иван Радуловић и Емило Лабудовић.

У образложењу жирија др Лековић наводи да су Шијаковићева истраживања сложених тема довела до настанка научних радова који помјерају границе ранијих знања и постају темељ за каснија истраживања.

,,Аутор овом књигом даје велики лични допринос српској философији и уопште култури “- казао је проф. др Жарко Лековић.

Нажалост Шијаковић због болести није био у прилици да дође и прими награду па је награду у име издавача Матице српске друштва чланова у Црној Гори преузела њен предсједник проф. др Јелица Стојановић, док је, по изричитој жељи лауреата награде, говорио је прог др Душан Крцуновић.

Крцуновић је казао да је Шијаковићева књига писана сретењским духом философије и књижевности.

,,Писана је духом сурета људског разума и вјере, сусретом историје и метафизике, људске индивидуалне и националне тежње ка слободи и аутономији са божанском хетерономијом али и сусретом националних са универзалним хуманистикким и свечовјечанским вриједностима. Не само да ова награда долази у праве руке већ и у правом тренутку“- казао је Крцуновић.

Да нема правог српског саборовања без гусала доказали су синоћ у Српској кући када су том инструменту и традицији одали посебно признање кроз награду „Златна круна Немањића” која је, за животно дјело, припала познатом народном ствараоцу, аутору и чувару традиције епског пјесништва, Славку Перошевићу за кога кажу да би могао бити нови Радован Бећировић Требјешки.

Перошевић је, примајући награду, захвалио Српској кући што је препознала и уважила значај епске поезије и њене културолошке посебности као и њеног огромног значаја на очувању српског националног бића и идентитета и то на Свето Сретење када су српски прваци у Марићевића јарузи донијели одлуку да устану и са себе збаце ропске ланце.

,,Бог чува Србе“ поручио је Перошевић.

На крају је директор Српске куће Емило Лабудобић честитао добитницима награда и у усвом шаљивом стилу свима сабранима додијелио награде првог степена за стрпљење.

Овом вечери Српска кућа је обиљежива овај, за све Србе, значајан историјски датум и окренула нову страницу културне, научне и духовне мисије ове наше заједничке институције.