У „Српској кући“ је 21. новембра одржан округли сто на тему „Балкан и српско питање у 21. вијеку – стање и перспективе“ на којем су о овом комплексном питању говорили еминентни историчари и друштвени радници из Црне Горе, Србије и Хрватске.
На почетку скупа, одата је пошта упокојеним Патријарху српском, Иринеју, и Митрополиту црногорско – приморском, Амфилохију. Након поздравног и уводног слова директора „Српске куће“, Емила Лабудовић, који је говорио о намјери и очекиваним дометима округлог стола, др Александар Стаматовић се осврнуо на статус Срба у Црној Гори и њиховим очекивањима након промјене режима. Он је посебно нагласио потребу поновног актуелизовања „српског питања“ које је у Црној Гори под ДПС режимом деценијама или негирано или стављано под тепих и на маргине политичког живота. Доцент др Будимир Алексић је у свом казивању изнио генезу политичких напора да се, након отцјепљења Црне Горе, сачува јединство српског народа и сачувају правне и друге везе Срба из Црне Горе са Србима из Србије и Републике Српске. О активностима и плановима, неопходним мјерама и корацима да се сачува и ојача јединство српског националног корпуса, о посебној одговорности политичког и културног естаблишмента Србије за положај Срба у рубним крајевима, говорио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Након што је приказао потресан документарни филм о положају Срба у Хрватској, на исту тему врло документовано говорио је др Драган Црногорац, из Вуковара, предсједник Савеза српских друштава у Хрватској. На тему „Српски фактор на Балкану“ врло инспиративно и илустративно говорио је др Немања Старовић, историчар и публициста из Новог Сада. Говорећи о геостратешком положају Срба на Балкану, др Старовић је указао да њихов етнички простор запосиједа саобраћајну и комуникациону кичму Балкана што их чини незаобилазним фактором његове европеизације. Он је посебно апострофирао грешку која се чини када се говори о протјеривању Срба са њихових етничких простора, нарочито из Хрватске, гдје се бројке прогнаних исцрпљују само на оне прогнане у акцијама „Бљесак“ и „Олуја“ док је тај процес трајао деценијама прије.
Након сваког излагања вођена је расправа и додатна тумачења и појашњења изложеног, а коначни закључак свих бесједа је да је „српско питање“ процес који, уз успоне и падове, траје и тешко да ће бити скорије окончан. Исказано је очекивање да политичке промјене у Црној Гори чине повољнији амбијент за редефинисање и афирмисање српског питања у њој, као и да озбиљна и одговорна политика државе Србије према Србима на свим просторима није последица асимилаторских претензија већ напор да се очува национално јединство Срба као предуслова да се заштити и ојача њихов национални, историјски, културни и сваки други идентитет.
Другог дана, учесници су посјетили манастир Дуга и присуствовали манастирској слави.
