Категорија: Новости

ИЗЛОЖБА ТАПИСЕРИЈА И ПАСТЕЛА СЛИКАРКЕ СОФИЈЕ ЋУК ДИ ГАРОФАНИ 29.02.2024.

У Галерији “Петар Лубарда”,  сјутра ће бити одржана изложба таписерија и пастела сликарке Софије Ћук ди Гарофани. Отварање изложбе је у 19 часова, а отвориће је доц др Никола Марковић. Сви заинтересовани ову поставку могу погледати сваким радним даном од 9 до 14 часова.

РОДИЋ: НЕМА СИЛЕ КОЈА ЈЕДАН НАРОД МОЖЕ ПОДИЈЕЛИТИ

Односи Србије и Црне Горе су братски односи народа који живи са обје стране границе, а људи су били и биће мостови који су се увијек спајали, оцијенио је амбасадор Србије у Црној Гори Небојша Родић приликом полагања вијенца на споменик Карађорђу у Подгорици, који је прије 220 година повео народ у борбу за слободу.

Поводом Сретења Господњег- Дана државности Србије амбасадор Родић је истакао да се 15. фебруара обиљежава више значајних датума из наше историје.

„Независност Србије не може бити условљена, већ она остаје темељац постојања српске куће у најширем смислу те ријечи, што представља вјечност Србије, саопштио је Родић. Он се осврнуо и на односе Црне Горе и Србије у садашњем времену.

“Односи између Црне Горе и Србије јесу братски односи људи, народа, грађана, који живе са обје стране границе. Границе су нешто што је настајало и нестајало, а људи су били мостови, како то каже Андрић, који су увијек спајали. Тако ће бити и у будуће. Нема силе која један народ може подијелити, нема силе која један народ може раздвојити, нема те силе која ће бити јача од воље народа и од воље грађана”, истакао је Родић.

Полагању вијенаца присуствовала је делегација Српске куће са директором Српске Радио-телевизије Радосавом Јокићем као и представници српских организација у Црној Гори. Помен су служили свештеници Предраг Шћепановић и Драган Станишић. У умјетничком дијелу је наступио хор ,,Светосавник” који је извео пјесме ,,Заспанка за војнике” из истоименог филма и ,,Тамо далеко”, рецитатор Стефан Радоњић ученик седмог разреда Основне школе ,,Владо Милић” је говорио пјесму Љубивоја Ршумовића ,,Шта је то Србин”, док је гуслар Миленко Калезић извео пролог из Његошевог ,,Горског вијенца” ,,Посвета праху оца Србије”.

 

ИЗЛОЖБОМ „СРЕТЕЊУ У СРЕТАЊЕ“ СРПСКА КУЋА ОБИЉЕЖИЛА СЕДМУ ГОДИШЊИЦУ ПОСТОЈАЊА

Под геслом „Сретењу у сретање” Српска кућа у Подгорици обиљежила је на празник Сретења Господњег, у четвртак 15. фебруара 2024. године седму годишњицу оснивања и трајања.

На почетку вечери директор Српске куће Емило Лабудовић захвалио је сабранима позвавши их да да се у Српској кући, нашој кући, осјећају таман тако. Лабудовић је посебно поздравио представнике Амбасаде Србије у Црној Гори, који су уприличили ову свечаност и честитао им у име Српске куће, као и у име свих Срба у Црној Гори, Дан државности Србије а свима сабранима Сретење Господње један од најважнијих датума у историји васколиког српства.

,,Живјела Србија и Бог јој дао свако добро“ поручио је Лабудовић. Он се сјетио самих почетака Српске куће, кад су ово били само зидови.

,,Ово је и дан на који смо се присјетили чињенице да је тада премијер а потом и предсједник Републике Србије, препознавши жељу српских стваралаца у Црној Гори који су годинама били потискивани у којекакве катакомбе, одлучио да кући један пристојан кутак на најљепшем мјесту у Подгорици и преда га Србима ствараоцима из Црне Горе.

,,Српска кућа је, у ових седам година колико траје, оправдала своју мисију тако да слободно можемо рећи да новац који је у Српску кућу уложен није бачен. У Црној Гори се све мијења осим односа према Српској кући која је и даље пасторче на културној сцени Црне Горе што нам само даје додатну снагу да, упркос свему и упркос свима, трајемо и трајаћемо“- поручио је Емило Лабудовић.

Вечери је, између осталих, присуствовао директор Српске Радио-телевизије Радосав Јокић.

У оквиру прославе отворена је традиционална наградна ликовна изложба у галерији „Петар Лубарда”.

,,Српска кућа на овај нашин широм је отворила врата свима онима који умију и имају жељу да се изразе сликарском четкицом, глијетом или на било који начин који преставља израз умјерничко стваралаштва“- казао је директор Српске куће. Лабудовић је казао да је осамдесет умјетника ове године изложило своје радове.

Стручни жири, који је предводио мр Вељо Станишић, професор на Ликовној академији у Требињу, одабрао је три рада и додијелио им одговарајуће награде које су ауторима уручене на овом приликом.

Станишић је казао да је импресиониран приступом људи који учествују на умјетничкој сцени као и бројем учесника који се из године у годину повећава. Прва награда додијељена је Раду Пижурици за кога је Станишић  изразио наду да ће његови радови бити дио културне баштине овог простора. Трећа награда припала је Перу Никчевићу који тридесет година учествује како на нашој тако и на паришкој ликовној сцени. Другу награду добила је Анкица Бјелица чије дјело носи назив ,,На порталу“.

Станишић је додатно похвалио Весну Оборину и Тинду Булатовић о којима је казао да имају заокружен умјетнички исказ који је дефинисан.

,,Сретењску повељу“ Српска кућа је додијелила Милеви Мишки Иковић доајену  ликовног стваралаштва у Црној Гори.

Иковић је казала да је ово један од најљепших тренутака у њеном животу и позвала људе да долазе у ,,предивну Српску кућу, кућу добрих и гостопримних људи који знају и хоће да раде и који цијене све умјетнике“.

Награда „Лазо М. Костић” за књигу године из области друштвених и хуманистичких наука једногласном одлуким жирија, припала је проф. др Богољуб Шијаковић за књигу „Мишљење у плетиву историје: Огледи из српске философије”. Предсједник жирија био је др Жарко Лековић, а чланови су били докторанд Иван Радуловић и Емило Лабудовић.

У образложењу жирија др Лековић наводи да су Шијаковићева истраживања сложених тема довела до настанка научних радова који помјерају границе ранијих знања и постају темељ за каснија истраживања.

,,Аутор овом књигом даје велики лични допринос српској философији и уопште култури “- казао је проф. др Жарко Лековић.

Нажалост Шијаковић због болести није био у прилици да дође и прими награду па је награду у име издавача Матице српске друштва чланова у Црној Гори преузела њен предсједник проф. др Јелица Стојановић, док је, по изричитој жељи лауреата награде, говорио је прог др Душан Крцуновић.

Крцуновић је казао да је Шијаковићева књига писана сретењским духом философије и књижевности.

,,Писана је духом сурета људског разума и вјере, сусретом историје и метафизике, људске индивидуалне и националне тежње ка слободи и аутономији са божанском хетерономијом али и сусретом националних са универзалним хуманистикким и свечовјечанским вриједностима. Не само да ова награда долази у праве руке већ и у правом тренутку“- казао је Крцуновић.

Да нема правог српског саборовања без гусала доказали су синоћ у Српској кући када су том инструменту и традицији одали посебно признање кроз награду „Златна круна Немањића” која је, за животно дјело, припала познатом народном ствараоцу, аутору и чувару традиције епског пјесништва, Славку Перошевићу за кога кажу да би могао бити нови Радован Бећировић Требјешки.

Перошевић је, примајући награду, захвалио Српској кући што је препознала и уважила значај епске поезије и њене културолошке посебности као и њеног огромног значаја на очувању српског националног бића и идентитета и то на Свето Сретење када су српски прваци у Марићевића јарузи донијели одлуку да устану и са себе збаце ропске ланце.

,,Бог чува Србе“ поручио је Перошевић.

На крају је директор Српске куће Емило Лабудобић честитао добитницима награда и у усвом шаљивом стилу свима сабранима додијелио награде првог степена за стрпљење.

Овом вечери Српска кућа је обиљежива овај, за све Србе, значајан историјски датум и окренула нову страницу културне, научне и духовне мисије ове наше заједничке институције.

 

 

Одржана сједница Одбора Скупштине Србије за сарадњу са Србима

У уторак, 16. децембра, је у Београду, одржана сједница Одбора Скупштине Србије за сарадњу са Србима у дијаспори и региону. Сједници, на којој су разматрани положај и проблеми Срба у региону а у свјетлу настојања Србије да снажно помогне и подупре борбу Срба за елементарни опстанак и очување идентитета, су, осим чланова Одбора, присуствовали потпредсједник Скупштине, Владимир Орлић, као и представници институција и удружења Срба из региона.
Председник Одбора, Милимир Вујадиновић пожелио је добродошлицу гостима, ријечима да они заправо нису гости већ пријатељи који су дошли у свој дом, Дом Народне скупштине:
„Сигуран сам да нашим сународницима никада није била потребнија помоћ Републике Србије него сад, али и да никада као сада нису могли више да се ослоне на Србију него данас“, рекао је Вујадиновић. Он је нагласио да предсједник Србије, Александар Вучић, улаже велике напоре да са свим државницима у региону успостави и одржи добре однос, што се пресликава на однос матичне  државе и Срба у региону, али и широм свијета. Вујадиновић је, такође, у сусрет још једној годишњици Мојковачке битке, први пут са говорнице српског Парламента, истакао да и након 105 година Србија није заборавила на захвалност јунацима Мојковачке операције и да се и данас опет боримо заједно са изазовима новог времена.
Потпредседник Народне скупштине, др Владимир Орлић, истакао је да није увијек постојао изграђен осјећај институција Србије за проблеме својих сународника.
Од тренутка када је председник Републике постао Александар Вучић та промјена се догодила и постала очигледна, рекао је Орлић и додао да Србија има снаге и жеље и држи високо на листи приоритета потребу да се о свом народу стара, ма гдје год да он живи.
Директор Српске куће у Подгорици, Емило Лабудовић, је истакао да оно што Србима у овом тренутку највише недостаје, чак више и од материјалне помоћи, јесте подизање духовне и културне свијести о јединству српског народа. Лабудовић је рекао да ће у Црној Гори почетком наредне године бити извршен попис становништва и апеловао на Србију да преко међународних фактора изврши притисак да тај попис буде законит и да се њиме омогући изјашњавање о националном, вјерском и језичком идентитету пописаних.
Изражавајући захвалност председнику Србије, Александру Вучић, на помоћи да се обезбиједи 3,7 милиона евра за отварање Српске куће у Подгорици, Лабудовић је рекао да, шта год ко мислио о Вучићу, нико за Црну Гору и њен народ није урадио више још од времена Краља Александра.
О положају и потребама Срба у региону потом су говорили и Млађан Цицовић, шеф представништва Републике Српске у Србији и Срђан Јеремић, предсједник Заједничког вијећа Срба за Вуковар и простор Славоније, Барање и Западног Срема. Др Иван Бошњак, копредсједавајући међувладиних мјешовитих комисија за унапређење положаја мањина, говорио је о досадашњим активностима и постигнутим резултатима комисије који су допринијеле побољшању положаја мањина у региону. Он је нагласио неподијељену спремност Србије  да помогне мањинама у окружењу, као и у остатку свијета.
У дискусији која се потом повела истакнута је неподијељења спремност свих државних органа и институција Србије да своју браћу помогну да опстану на подручјима на мојима живе и сачувају идентитет, да са њима подијеле све тешкоће и проблеме и да, упркос притисцима споља и изнутра, приговорима о наводно великосрпским претензијама, буду њихов штит од пројеката прогона и асимилације. Такође, скренута је пажња важнијим привредним и субјектима у области савремених средстава комуницирања да искажу више сензибилности за питања и проблеме Срба у региону. С тим у вези, предсједник Одбора, Милимир Вујадиновић, је даас, на сједници Скупштине јавно позвао Радио – телевизију Србије и компанију М:тел да помогну српским институцијама у Црној Гори да истину о стању и проблемима Срба у Црној Гори учине присутнијом у медијском простору региона.

Одржан округли сто на тему „Балкан и српско питање у 21. вијеку – стање и перспективе“

У „Српској кући“ је 21. новембра одржан округли сто на тему „Балкан и српско питање у 21. вијеку – стање и перспективе“ на којем су о овом комплексном питању говорили еминентни историчари и друштвени радници из Црне Горе, Србије и Хрватске.
На почетку скупа, одата је пошта упокојеним Патријарху српском, Иринеју, и Митрополиту црногорско – приморском, Амфилохију. Након поздравног и уводног слова директора „Српске куће“, Емила Лабудовић, који је говорио о намјери и очекиваним дометима округлог стола, др Александар Стаматовић се осврнуо на статус Срба у Црној Гори и њиховим очекивањима након промјене режима. Он је посебно нагласио потребу поновног актуелизовања „српског питања“ које је у Црној Гори под ДПС режимом деценијама или негирано или стављано под тепих и на маргине политичког живота. Доцент др Будимир Алексић је у свом казивању изнио генезу политичких напора да се, након отцјепљења Црне Горе, сачува јединство српског народа и сачувају правне и друге везе Срба из Црне Горе са Србима из Србије и Републике Српске. О активностима и плановима, неопходним мјерама и корацима да се сачува и ојача јединство српског националног корпуса, о посебној одговорности политичког и културног естаблишмента Србије за положај Срба у рубним крајевима, говорио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Након што је приказао потресан документарни филм о положају Срба у Хрватској, на исту тему врло документовано говорио је др Драган Црногорац, из Вуковара, предсједник Савеза српских друштава у Хрватској. На тему „Српски фактор на Балкану“ врло инспиративно и илустративно говорио је др Немања Старовић, историчар и публициста из Новог Сада. Говорећи о геостратешком положају Срба на Балкану, др Старовић је указао да њихов етнички простор запосиједа саобраћајну и комуникациону кичму Балкана што их чини незаобилазним фактором његове европеизације. Он је посебно апострофирао грешку која се чини када се говори о протјеривању Срба са њихових етничких простора, нарочито из Хрватске, гдје се бројке прогнаних исцрпљују само на оне прогнане у акцијама „Бљесак“ и „Олуја“ док је тај процес трајао деценијама прије.
Након сваког излагања вођена је расправа и додатна тумачења и појашњења изложеног, а коначни закључак свих бесједа је да је „српско питање“ процес који, уз успоне и падове, траје и тешко да ће бити скорије окончан. Исказано је очекивање да политичке промјене у Црној Гори чине повољнији амбијент за редефинисање и афирмисање српског питања у њој, као и да озбиљна и одговорна политика државе Србије према Србима на свим просторима није последица асимилаторских претензија већ напор да се очува национално јединство Срба као предуслова да се заштити и ојача њихов национални, историјски, културни и сваки други идентитет.
Другог дана, учесници су посјетили манастир Дуга и присуствовали манастирској слави.

Предсједник Републике Србије Александар Вучић посјетио „Српску кућу“

Приликом боравка у Црној Гори, првог након осам година, поводом последњег испраћаја Владике Амфилохија, предсједник Републике Србије, Александар Вучић, посјетио је „Српску кућу“. Током једночасовног обиласка, предсједник Вучић се освједочио у степен опремљености и оспособљености ове институције културе да пружи услуге и изађе у сусрет српским културним ствараоцима свих профила да се искажу и представе своје стваралаштво. Предсједник Вучић није крио задовољство оствареним, а у разговору са директором „Српске куће“ и челницима Института за српску културу, Матице српске у Црној Гори, Удружења књижевника Црне Горе, „Српског југа“ и српских медија, нагласио је потребу динамизирања активности у сусрет предстојећем попису и јачања веза и сарадње са институцијама и ствараоцима из Србије и Републике Српске.
Заједно са предсједником Вућићем, „Српску кућу“ је обишао и српски члан у Предсједништву БиХ, господин Милорад Додик.

Одржана промоција књиге „Црква, право, идентитет“ Проф. др Богољуба Шијаковића

Промоција књиге „Црква, право, идентитет“ проф. др Богољуба Шијаковића одржана је у понедељак, 08. јула,  у Српској кући.

О књизи су говорили доц. др Будимир Алексић, проф. др Микоња Кнежевић, и аутор проф. др Богољуб Шијаковић.